Vazduh u Beogradu je opasno zagađen

Zagađenje vazduha u Beogradu prethodnih dana je toliko da se može videti golim okom.

Vazduh po definiciji Vazduh po definiciji ne bi trebalo da ima ni boju, ni miris, ni ukus, ali svakim udahom shvatamo da je čistog vazduha oko nas sve manje.

Izduvni gasovi vozila, industrijski dim i čađ iz termoelektrana, kao i dim iz individualnih (kućnih) ložišta glavni su zagađivači vazduha na teritoriji Srbije, pa tako i Beograda i njegove periferije.

Iako je problem zagađenja vazduha prisutan u Srbiji tokom cele godine, zimi postaje naročito zabrinjavajuć. Beograd često doživljava temperaturnu inverziju (hladan vazduh ostaje pri tlu, a topao ne može da se spusti) tokom jeseni i zime što doprinosi zarobljavanju zagađivača koji se ispuštaju u gradu i okolini i ostaju zaključani u blizini tla.

Osim TE Nikola Tesla (Obrenovac) i TE Kostolac, koje se nalaze na oko 35 i 95km od Beograda, u samom gradu se nalaze i tri toplane na ugalj za daljinsko grejanje koje emituju sumpor-dioksid. Na ve to, svakoga dana gradom krstari na stotine hiljada vozila koji emituju izduvne gasove, a veliki je i broj domaćinstava koji se greju na ugalj, ali i druge, još nezdravije alternative.

Zagađivači vazduha, gasovi i čestice iz atmosfere snažno utiču na ljudsko zdravlje, klimu i životnu
sredinu. Loš kvalitet vazduha je vodeći faktor rizika za glavne hronične bolesti kod odraslih, uključujući bolesti srca i pluća, kao i rak. Jošsu ugroženije osetljive grupe: deca, stariji i hronični bolesnici kojima se stanje u ovim okolnostima znatno pogoršava.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati „bezbednim“ i da je veza između zagađenja vazduha i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti jasno potvrđena. Čvrste čestice veličine 10 mikrona (PM 10 ) ili 2,5 mikrona (PM 2.5 ) ili manje izazivaju
najveće zdravstveno opterećenje. Srednje godišnje koncentracije PM u Beogradu znatno su veće
od onih koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Godine 2020, godišnji prosek za PM 2.5 bio je 5 puta veći u odnosu na smernice SZO, a više od dva puta veći za PM 10, prenosi Health and Environment Alliance. Udisanje čestica, čak i u niskim nivoima, može dovesti do fizioloških promena u telu koje su štetne po zdravlje. Kada se udahnu, čestice dospevaju u krvotok i oštećuju naša pluća i srce i mogu da izazovu moždane udare i dovedu do prerane smrti. Loš kvalitet vazduha pogoršava stanja poput bronhitisa i astme.

Nove studije su pokazale da čestice zagađenog vazduha putuju kroz pluća trudnica i zadržavaju se u njihovim placentama, što je štetno za bebe pre njihovog rođenja.

Zbog toga, kada je vazduh zagađen kao ovih dana, preporučuje se izbegavanje boravka napolju, nikako ne treba pešačiti niti se baviti bilo kakvom fizičkom aktivnošću na otvorenom, ne provetravati dom i koristiti, ukoliko je moguće, prečišćivače vazduha.